Dobri sagorevači masti

Poznata muka: višak masti u organizmu. Bilo da su u vidu omraženih masnih naslaga na bokovima, zadnjici, stomaku ili na drugim mestima, bilo da se talože po krvnim sudovima i povećavaju rizik od infarkta. 
Jasno je: viška masnoća treba se otarasiti -
a evo i neke hrane koja vam može pomoći u tome i saveta kako da je upotrebite…

Cvekla: pospješuje rad metabolizma i protok žuči, a to je veoma važno za sagorjevanje masti. Gvožđe i folna kiselina, koji se nalaze u cvekli, snižavaju nivo masti u krvi, tako da se ne taloži na krvnim sudovima. Nije loša ideja da sok od cvekle pomešate sa sokom od pomorandže – vitamin C pospešuje dejstvo gvožđa.


Surutka: u njoj je jako veliki sadržaj vode, a sadržaj kalorija i masti je vrlo mali. Pored vode, surutka sadrži veliku količinu kalijuma, kalcijuma, belančevina i vitamina B2, a sve to pospešuje razgradnju masti, a uz to jača i imunološki sistem. Surutku možete naći u svim bolje snabdevenim prodavnicama zdrave hrane, a može se naći i surutka u prahu, koja se pomeša sa vodom.


Celer: usled visokog sadržaja eteričnih (veoma zdravih!) ulja, celer ima veoma specifičan, veoma jak ukus. Zbog eteričnih ulja i jakog ukusa, celer ubrzava varenje i razmenu materija u organizmu; pored toga, celer sadrži i kalijum, koji potiče izlučivanje tečnosti. Koren celera se često koristi za spremanje supa i sosova, a može da se jede i svež – recimo, kao salata od celera.


Ananas: ima veoma važno i korisno dejstvo na organizam. Sadrži bromelin, važan enzim koji potiče razmenu materija i razgradnju masti. Ovo voće potiče i izlučivanje tečnosti iz organizma, čime se zatežu vezivna tkiva (zato je, između ostalog, odličan u borbi sa celulitom). Enzim bromelin je aktivan samo u svežem voću; komadići i kolutovi ananasa iz konzerve takođe sadrže veliku količinu vitamina i naročito su korisni ako se jedu sa jogurtom.

 Đumbir: pikantni korijen koji sadrži veliku količinu eteričnih ulja koja potiču rad žuči, a samim tim i razgradnju masti i izlučivanje štetnih materija iz organizma. Enzimi iz đumbira pospešuju varenje. Jedan od načina upotrebe đumbira jeste da iseckate 10-20 grama đumbira, prelijete ih vrućom vodom ili surutkom i popijete.


Vitamin C: najčuveniji kao “vitamin protiv prehlade”, takođe dosta potpomaže sagorevanje masti. On potiče proizvodnju hormona koji utiče na to da se masnoća brže pretvara u energiju. Vitamin C se najviše može naći u kiviju, limunu, grejpfrutu, paprikama, brokoliju i šipku. Posebno dejstvo vitamin C imaće noću, i to u kombinaciji sa belančevinama. Zato može da bude dobra “fora” da pred spavanje popijete čašu surutke ili mleka u koje ćete dodati nekoliko kapi soka od limuna.

 Cerealije: lešnici i žitarice u sebi sadrže veliku količinu magnezijuma, koji u telu potiče razmenu materija. Tako se povećava potrošnja energije, pa mast ne uspeva da se zadrži u organizmu.



Kiseli kupus: pored velike količine vitamina C, čije smo dejstvo na sagorjevanje masti već opisali, kiseli kupus je bogat i mlečnim kiselinama, koje su važne za prirodnu floru u crevima. Zato kiseli kupus pospešuje varenje i izlučivanje štetnih materija iz organizma. Slično dejstvo ima i rasol, koji može da se pije i u kombinaciji sa voćnim sokovima.


Biber: pomaže već samim tim što je ljut – čim pojedete nešto ljuto, postane vam toplo, a to potiče razmenu materija i cirkulaciju i otvara pore. Sve to ubrzava razgradnju masti. Slično dejstvo imaju i kari, čili i paprika – plus, svi ovi začini zdraviji su od soli (koja, zbog natrijuma, zadržava vodu u organizmu).


Papaja: egzotično voće bogato aktivnim sastojcima. Osim vitamina C, sadrži i enzim papain, koji potiče varenje i razmenu materija, što vaše telo oslobađa od štetnih sastojaka. Zrela papaja je žute boje; ne treba je držati na temperaturi nižoj od sedam stepeni. Seče se po sredini i iz nje se vade koštice.